Скачать или смотреть Pristupačan program - Kvadratura kruga: Stradanje dečanksog monaha Gavrila (SZJ)

Bio je lep i uzvišen kao Bog. Tako je monaha Gavrila, u svojoj knjizi Crvena kuga, opisao istoričar i književnik Antonije Đurić, koji je bio Gavrilov sapatnik u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Gavrilo je rođen 1920. godine u Mostaru, u bogatoj trgovačkoj i vinarskoj porodici Kovačina. Nakon završetka školovanja u Mostaru i Sarajevu Gavrilo 1939. godine odlučuje da se zamonaši u manastiru Visoki Dečani gde završava trogodišnju monašku školu. Kada je NDH 1941. godine uspostavila vlast u Mostaru, deo Gavrilove porodice je izbegao u Beograd, a deo je stradao od ustaške ruke u Mostaru. Gavrilo je ceo Drugi svetski rat proveo u manastiru Dečani i zahvaljujući njegovom poznavanju italijanskog jezika manastir nije devastiran, jer je ta svetinja, kao i cela Metohija, bila u italijanskoj okupacionoj zoni. Nakon Drugog svetskog rata nove vlasti su pohapsile deo dečanskih monaha, deo prognale, a manastiru je oduzeto oko 700 hektara zemlje, vinograda i šuma. Od brojnog bratstva u Dečanima su ostala samo četiri monaha. Među njima i Gavrilo. Vrlo brzo je i on uhapšen pod optužbom da je za vreme rata punio akumulatore za radio-stanicu u selu Ločani, koja je, navodno, održavala vezu sa štabom Draže Mihailovića. Divizijski vojni sud u Prištini zbog toga Gavrila osuđuje na 10 godina zatvora i upućuje ga na izdržavanje kazne u Sremsku Mitrovicu. Posle četiri godine provedene u zatvoru Gavrilo umire u svojoj 29. godini. Umro je sa ikonom na grudima, kako svedoči u svojim memoarima, Antonije Đurić. Sahranjen je na zatvorskom groblju u Laćarku. Njegova porodica nije mogla dobiti posmrtne ostatke jer su tadašnja pravila zatvora nalagala da se telo pokojnika ne može dobiti sve dok ne istekne zatvorska kazna. Gavrilo je sahranjen na zatvorskom groblju kod Laćarka, bez ikakvog obeležja. Njegova majka je nekoliko puta pisala upravi zatvora u Sremskoj Mitrovici, tražeći Gavrilovu smrtovnicu, kako bi mogla rešiti imovinsko-pravne odnose i povratiti imovinu koju im je tokom rata oduzela NDH. Dobila ju je tek iz petog pokušaja. Tada je već bilo kasno, jer su nove, posleratne vlasti pretvorile gotovo svu imovinu porodice Kovačina u društvenu svojinu.

Obrada: Redakcija Aktuelnosti


Copyright: Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!