MIHAIL LJERMONTOV - Junak našeg doba, deo 1/2 | Audio knjige na srpskom

Mihail Ljermontov, „Junak našeg doba“, Kosmos i Nova knjiga, Beograd iPodgorica, 2018. Prevod: Dr Miloš Moskovljević

Naracija: Dreamink
Fotografije: Sebastian Kopiec i Svetlana Berdnik (pixabay.com)

00:00:00 O delu
00:03:18 Bela
01:23:25 Maksim Maksimič

Predstavljamo vam roman Mihaila Ljermontova „Junak našeg doba“ (Герой нашего времени), koji je svojim inovativnim načinom pripovedanja i psihološkim profilisanjem likova bitno uticao na razvoj ruske književnosti. Roman se sastoji iz pet kratkih priča, u čijem je središtu lik ruskog oficira Pečorina. Prve dve priče ispričane su iz perspektive Pečorinovog prijatelja, kapetana Maksima Maksimiča – njih ćete slušati u snimku koji sledi. Ostale tri priče, koje ćemo objaviti u narednom snimku, čine Pečorinov dnevnik, te donose njegov sopstveni pogled na događaje u kojima je sudelovao.

Ključne reči kojima se ovaj roman obično opisuje jesu romantizam i bajronovski junak – inteligentni, senzitivni, ali duboko razočarani mladić, koji s lakoćom konzumira ugodnosti sveta, ali ne nalazi istinsko zadovoljstvo. Međutim, smatramo da su konkretno istorijsko vreme i prostor u kome se radnja romana odigrava takođe vrlo bitni za njegovo razumevanje.

Kavkaski snežni vrhovi, plodni proplanci i okomiti klanci više su od puke scenografije. Oni svedoče o neizmernoj snazi i lepoti prirode, čiji su nerazdvojni deo i autohtoni narodi bogate tradicije, koji su vekovima živeli na ovim prostorima. Te su planine takođe i poprište stogodišnjeg rusko-čerkeskog rata, u čijim se poslednjim decenijama dešava radnja romana, a nakon kojih će uslediti brzo i potpuno proterivanje Čerkeza sa Kavkaza, pri čemu će veliki deo ovog naroda smrtno stradati u vrlo teškim uslovima.

Ako obratimo pažnju na druge junake ove knjige, a naročito junakinje i one koje glavni likovi nazivaju „divljacima“ – a koji su izuzetno živopisni i upečatljivi – možda prepoznamo simboliku budućeg stradanja koju je Ljermontov predosetio. Na pitanje da li je oteta čerkeska devojka tugovala za zavičajem, jedan od likova odgovara: „Zašto zaboga tuga za zavičajem? Iz tvrđave se vide iste planine kao i iz sela, a tim divljacima više ništa i ne treba.“ Nasuprot bajronovskom ciničnom i nezasitom junaku, deci planine je sama planina dovoljna. I baš nju će – kao da plaćaju kaznu za svoj osećaj pripadanja, razigranosti i jednostavnog smisla – u ropcu morati da napuste.

*
Kulturna platforma Dreamink neguje jezike, kulturu, pisane i govorne tradicije. Sadržaji su namenjeni odraslima i deci - svima koji, uz svakodnevne aktivnosti, uživaju u slušanju zanimljivih književnih tekstova.