2. Mojsijev čas istorije

Prema zavetnoj strukturi knjige, Mojsijev govor počinje „uvodom“ (5. Mojsijeva 1,1–5), koji ima dve uloge. Prvo, ukazuje na prirodu sadržaja knjige, što je označeno izrazom: „Ovo su riječi“ (5. Mojsijeva 1,1). Ove „reči“ ne odnose se samo na reči Mojsija kao proroka i vođe Izrailja, već i na Božje „reči“, Njegove zapovesti (uporedite: 4. Mojsijeva 36,13), koje će Mojsije kasnije objasniti (5. Mojsijeva 1,5), kao i na Božje delovanje kroz događaje u istoriji spasenja. Drugo, on određuje mesto i vreme poslednjeg Mojsijevog svedočanstva svom narodu: „S onu stranu Jordana“ (5. Mojsijeva 1,1) – odnosno, Transjordana, okrenutom prema Obećanoj zemlji (4. Mojsijeva 36,13) – i „četrdesete godine“ (5. Mojsijeva 1,3) – odnosno, poslednje godine putovanja izrailjskog naroda u pustinji.
Nakon „uvoda“ sledi istorijski prolog koji daje pregled istorijskih događaja iz kojih Mojsije izvlači pouke za svoj narod.

Teme:
Sećanje i nada
Bog se bori za vas
Bog ispunjava svoje reči
Blagodat i pravda

KOMENTAR
Mojsijev istorijski pregled pokriva tri glavna događaja na putovanju Izrailjaca: Božji zavet sa svojim narodom na Horivu (5. Mojsijeva 1,6–18), pobunu naroda u oazi Kadis-Varnija (5. Mojsijeva 1,19–46), i konačno osvajanje Galada (5. Mojsijeva 2,1–3,29).

Bog čini zavet na Horivu (5. Mojsijeva 1,6–18)
Horiv je mesto na kome se Bog pokazao. Horiv i Sinaj odnose se na isto mesto: planinu na kojoj se Bog otkrio Izrailju, učinio zavet sa narodom i dao im svoj Zakon (2. Mojsijeva 3,1). Mojsije naglašava blisku, ličnu vezu između Izrailja i Boga, koji se zove „Gospod Bog naš“ (5. Mojsijeva 1,6). Reč je o tituli koja se često koristi u 5. Mojsijevoj. Mojsije podseća svoj narod na Božji poziv da pođu: „Dosta ste bili na ovoj gori.“ (5. Mojsijeva 1,6)
Ma koliko ovaj uzvišeni trenutak bogosluženja bio važan, Bog je smatrao da je došlo vreme da se deluje. Izrailjski Bog nije Bog manastira. On nije samo Bog molitava i razmišljanja; On je takođe Bog koji podstiče svoj narod da pođe i osvoji zemlju obećanu patrijarsima, Avramu, Isaku i Jakovu (5. Mojsijeva 1,8; uporediti: 1. Mojsijeva 12,7). Zato se Bog naziva „Gospod Bog otaca vaših“ (5. Mojsijeva 1,11). Ovaj događaj je prema tome predstavljen kao ispunjenje Božjih reči. Ova misao pojačana je Mojsijevim upućivanjem na jednu odliku naroda, koji se sada umnožio hiljadu puta i postao mnogobrojan kao „zvezde nebeske“ (5. Mojsijeva 1,10), čudo koje je takođe rezultat Božjeg obećanja (uporediti: 1. Mojsijeva 15,5; 1. Mojsijeva 22,17). Ovaj zadatak ne zahteva samo tešku dužnost da se izvrše pripreme za rat, već i potrebu da se organizuju kao narod: moraju pronaći mudre (5. Mojsijeva 1,13) i pravedne sudije (5. Mojsijeva 1,16).

Za razgovor i razmišljanje: Zašto se Bog zove „Bog vaših otaca“? Koliko je važno sećanje na očeve u našoj religiji danas? Da li ova titula ukazuje na religiju koja se usredsređuje samo na prošlost? Ako ne, zašto ne?

Pobuna naroda u Kadis-Varniji (5. Mojsijeva 1,19–46)
Mojsije opisuje ovu regiju kao mesto „koje nam daje Gospod Bog naš“ (5. Mojsijeva 1,20). Zapazite upotrebu sadašnjeg vremena koje naglašava stvarnost i izvesnost Božjeg dara. Mojsije podseća Izrailj da je narod, uprkos Božjem ohrabrenju (5. Mojsijeva 1,20.21) i uverenju da će se Bog boriti za njih kao što je to činio u Egiptu (5. Mojsijeva 1,30; uporediti: 2. Mojsijeva 14,14), sumnjao, plašio se i odbio da se izloži riziku (5. Mojsijeva 1,32). Narod je napravio dve greške.
Prvo, kada su poslali uhode da procene silu tamošnjih stanovnika i kada su videli da su starosedeoci te zemlje snažni džinovi, uplašili su se i odbili da pođu. Drugo, kada je Izrailj shvatio da je Bog uznemiren jer nisu imali dovoljno vere, odlučili su da pođu sami i bore se protiv neprijatelja puni samopouzdanja bez Božje podrške. Kao rezultat toga, ne samo da su propustili priliku da odmah uđu u zemlju, doživevši tako veliki gubitak, već se Bog „zakleo“ da će lutati pustinjom 40 godina (5. Mojsijeva 2,14). Ista reč „zakleti se“ koristi se da uputi na zakletvu kojom se Bog zakleo njihovim očevima. Vremensko razdoblje, „četrdeseta godina“, ironično je još jedan podsetnik da Bog ispunjava svoju reč. Mojsije koristi sve ove događaje da podseti Izrailj na Božje obećanje, kao i da upozori svoj narod pre prelaska Jordana da moraju naučiti pouku iz prošlosti da bi mogli osigurati svoju budućnost.

Za razgovor i razmišljanje: Kakva je pouka o veri sadržana u Mojsijevim ponovljenim rečima da „Bog će se biti za vas“? Kako ove reči predstavljaju metod osvajanja koji Bog ima na umu za svoj narod? Zašto su Izrailjci doživeli neuspeh kada su sami pošli u borbu?