Скачать или смотреть Путујући Шумадијом - Црква брвнара у Вранићу

"Село Вранић помиње се први пут у турском попису Влаха Београдске нахије 1528. године са три влашка дома. У каснијим пописима прве половине 16. века уписано је свега четири куће, односно седам кућа 1560. И у каснијим пописима било је различитих података о броју кућа и становништва што се може објаснити честим ратовима и немирним околностима у којима је живео народ. Током 18. века Вранић се даље развија посебно након турских фермана и реформи Београдског пашалука. Међу првим селима која су постала читлуци био је Вранић, а његов читлук сахибија био је дахија Аганлија. У устанцима српског народа бројни су становници Вранића који су узели учешћа. Јован Јоксић, Матија Станојчић, Степан Ђорић, Павле Маринковић, Милијан Стајковић, а најзнаменитији међу њима били су Павле и Атанасије Поповић. Мишљења да је храст, или дуб, како га у народу често зову, најбољи и најдуготрајнији материјал, да је добар звучни и топлотни изолатор, поред оправданости мерљиве физичким величинама, носе и исконски код који подсећа на хиљаде година његове присутности у молитвама. Велика крошња и моћно стабло изазивају дивљење и страхопоштовање и пружају заклонза место молитве хришћанске. На његово стабло су урезивали крст и називали га молитвом и записом. Испод њега је свештеник служио када није било друге богомоље, и одатле су кретале литије. Најзначајнији објекат у оквиру црквене порте у Вранићу је црква брвнара посвећена Светим Великомученицима севастијским – Младенцима."