15 г.

Давор Бобић "Москри" [24.11.1977.-25.08.2005.]

Отишао је најаутентичнији, најлуциднији, најпоетичнији, највећи еМСи и највећа "чамуга" међу српским хип-хоп живљем.
Живео је, мислио и чинодејствовао хиљаду на сат. Као такав - први је стигао на циљ.
Својим мрзовољним гласом, помало тромом и лењом појавом, осликао је најреалније слике земље у којој живимо кроз риме које путем двоструке инверзије и путем искривљеног духа пружају најсуровије огледало реалности.
Индивидуалац, али део екипе. Троцифрено место АТП листе заменио је стејџом на коме је био први, али што је битније, пријатељима много ближи.
Екипа музичара која се данас окупила могла би комотно направити концерт од два дана, али то нажалост никада неће учинити. Једино место на коме се окупила био је последњи Москријев боравак на стејџу. Једини на коме је ћутао, једини на коме није делио лекције, али сам сигуран да нас је онако шеретски гледао негде са стране.
Не желим да ово звучи као распродаја бола. Ово је само мала меморабилија на великог човека који је могао дати и више, али нам је дао онолико колико смо заслужили. Био је змај, живео је као змај и у сопственом змајевском пламену је отишао.
Почивај у миру.
Слава твом пепелу. - Б.Н.