Скачать или смотреть Hipertenzija: Lekovi u terapiji povišenog krvnog pritiska

Hipertenzija: Lekovi u terapiji povišenog krvnog pritiska
http://produzizivot.com/hipertenzija-...
***

Pratite nas na društvenim mrežama:
Facebook:   / budizdravproduzizivot  
Twitter:   / produzi_zivot  
Instagram:   / budizdravproduzizivot  
Pinterest:   / produzizivot  
Linkedin:   / budizdravproduzizivot  

***

Deo teksta:
Arterijska hipertenzija predstavlja povišenje krvnog pritiska iznad fizioloških vrednosti (normalan krvni pritisak iznosi od 120/80 mm Hg, a granica iznad koje se pritisak smatra povišenim je 140/90 mm Hg).

Učestalost hipertenzije u našoj sredini kreće se između 8 i 16%. Najteže komplikacije neadekavtno lečene hipertenzije su srčani i moždani udar (infarkt srca i šlog) i srčana insuficijencija.

Ukoliko nefarmakološke mere, od kojih su najznačajnije smanjenje unošenja soli ishranom, povećane fizičke aktivnosti, smanjenje prekomerene telesne mase, kao i prestanak pušenja, ne dovodu do zadovoljavajućeg sniženja krvnog pritiska, neophodno je primeniti lekove. Problemi koji se mogu javiti tokom uzimanja lekova za lečenje hipertenzije su nepridržavanje upustava lekara koja se odnose na primenu leka. S obzirom da se lekovi za lečenje hipertenzije najčešće uzimaju doživotno, nerednovnost uzimanja terapije predstavlja problem u postizanju cilja lečenja. Drugi problem predstavljaju neželjena delovanja lekova i njihov uticaj na kvalitet života pacijenta. Zbog toga je izbor antihipertenziva izuzetno značajan – da bi se izbeglo nepridržavanje pravilne i redovne primene leka, terapija se propisuje nakon zajedničke odluke lekara i pacijenta (pacijentu je neophodno predočiti značaj pravilnog uzimanja leka, upoznati ga sa mogućim neželjenim delovanjima i sa tim kako da reaguje ukoliko se ona pojave). Tako, na primer, blokatori kanala za kalcijum, koji se primenjuju u lečenju hipertenzije jer šire krvne sudove (uključujući krvne sudove moždanih opni), mogu izazvati glavobolju i ne bi trebalo da se propisuju pacijentima koji sa glavoboljom već imaju probleme. Adrenergički beta blokatori, lekovi koji se takođe kroiste u lečenju hipertenzije, ne dovode do glavobolje izazvane širenjem krvnih sudova, ali mogu izazvati impotenciju.

Lečenje hipertenzije počinje primenom jednog leka, a u slučaju neuspeha primenjuje se kombinacija 2 ili 3 leka. Kada se primenjuje kombinacija antihipertenziva, propisuju se niže doze lekova kako bi se izbegla ili umanjila neželjena delovanja.

Lekovi u lečenju hipertenzije se dele na lekove prvog i lekove drugog izbora. I jedni i drugi su efikasni, ali je kod lekova prvog izbora povoljniji odnos efikasnost i bezbednost.

Lekovi prvog izbora u lečenju arterijske hipertenzije su:

adrenergički beta blokatori,
blokatori kalcijumskih kanala,
diuretici,
inhibitori enzima konvertaze angiotenzina (ACE inhibitori),
antagonisti angiotenzinskih receptora.
Lekovi drugog izbora u lečenju arterijske hipertenzije su:

adrenergički alfa 1 blokatori,
agonisti alfa 2 adrenergičkih receptora,
direktni vazodilatatori.
Diuretici


Diuretici su lekovi koji sprečavaju reapsorpciju natrijuma (vraćanje natrijuma iz bubrežnih kanalića u krv) i tako, pored natrijuma koji za sobom povlači vodu, stimulišu izlučivanje i natrijuma i vode iz organizma. U medicini su se na početku koristili prvenstveno za lečenje otoka (edema) koji nastaju zbog oštećenja funkcije srca i bubrega, ali im je danas područje primene prošireno.

Opširnije o ovoj grupi lekova možete pročitati na sledećem linku: Diuretici: podela prema mestu delovanja, indikacije i interakcije

Blokatori kalcijumskih kanala
Mehanizam delovanja
Blokatori kalcijumskih kanala sprečavaju ulazak vanćelijskog kalcijuma u ćelije glatkih mišića krvnih sudova i u ćelije srčanog mišića.

Smanjenjem koncentracije kalcijuma u pomenutim ćelijama blokatori kalcijumskih kanala izazivaju širenje krvnih sudova (vazodilatacija), smanjenje jačine kontrakcije srčanog mišića, usporenje srčanog ritma i sprovođenja nadražaja kroz srce. U principu, ovi lekovi smanjuju snagu kontracije svih mišića, zbog čega se npr. posle njihove promene javljaju zamor (delovanjem na skeletne mišiće) i opstipacija (delovanjem na glatke mišiće creva).

Predstavnici
lekovi koji deluju pretežno na srce ali i na krvne sudove – verapamil i diltiazem;
lekovi koji u terapijskim dozama deluju samo na krvne sudove – dihidropiridini – nifedipin, amlodipin, felodipin, nimodipin.
Nemaju svi predstavnici podjednak efekat na krvne sudove i srce. Krvne sudove šire svi blokatori kalcijumskih kanala, međutim, najjače se šire posle primene dihidropiridina, potom verapamila i na kraju diltiazema.

Kada se primene u terapijskih dozama, dihidropiridini ne deluju na srčani mišić, tkao da je
***

#hipertenzija #lekovi #kardiologija #produzizivot

***
Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Budi zdrav, produži život.
http://produzizivot.com/