Скачать или смотреть ЗАШТО ЈЕ СРПСКА АРТИЉЕРИЈА САМО СА 180 ТОПОВА ЗАУСТАВИЛА АУСТРОУГАРСКЕ ОФАНЗИВЕ

Откријте како је српска артиљерија са само сто осамдесет топова трансформисала се из очајнички инфериорне силе у легенду војне историје током хиљаду деветсто четрнаесте године, док су аустроугарски команданти који су почетно подцењивали балканску армију са односом седам према један у своју корист научили да поштују прецизност и иновативност које су надмашиле њихову масивну бројчану супериорност. Овај детаљно истражени историјски налог од седам хиљада и четиристо деведесет и осам речи прати еволуцију од шестог августа у пет сати и тридесет минута изјутра—када је пуковник Милутин Миловановић стајао поред свог Шнајдер топа и посматрао преко хиљаду и двеста аустроугарских артиљеријских цеви—до децембарске контраофанзиве која је избацила царску војску са српске територије, представљајући сведочанства од капетана Франца Хофера, мајора Хермана Кушере и генерала Оскара Потиорека, архивске документе који откривају тактичке детаље попут технике "три пројектила и одлазак" и покретних батерија, и признања од аустроугарских команданата који су признали да "балканска армија учи лекцију коју смо требали знати." Кроз дневнике, војне извештаје и писма официра, ова свеобухватна нарација открива како је нужда родила иновацију, како је прецизност победила обим, и зашто су аустроугарски генерали развили психолошку траансформацију која је довела до губитка триста тридесет и три топа наспрам српских једанаест, коначно доказујући да квалитет употребе надмашује количину ресурса и трансформишући очекивану тронедељну кампању у највећи аустроугарски пораз те године током пет месеци интензивних борби.
​