"Kantakuzina - Katarina je uspostavila veze sa Mlečanima i ponudila im da posreduje oko otkupa haljina Isusa Hrista. To je bio povod da zajedno sa sestrom Marom posreduje u pokušaju da dođe do sklapanja mira između Osmanskog carstva i Mletačke republike. Ovo je samo jedna od zanimljivosti u ovoj epizodi“, kaže Ranka Jakšić autor serije “Plemenite Srpkinje iz senke koje su ušle u istoriju - Kantakuzina Branković” u režiji Ivane Stivens.
U poslednjoj epizodi ove dokumentarne serije trag životnog puta Kantakuzine Branković, udovice Katarine Celjske, vodi nas u Osmansko carstvo. Kantakuzina - Katarina živela je na Zapadu više od 30 godina.
Opraštajući se od onoga što ostaje za njom, od poslednjih razgrabljenih poseda Celjskih i njihovog isčezlog bogastva, potpuno sama, nesrećna majka bez dece i porodice, napušta Zapad i odlazi kod svoje sestre Mare Branković u Tursku, u Ježevo, danas selo Dafni u Grčkoj.
Poznato je da se Mara smatra naslednikom svojih predaka, srpskih vladara, te je zato obavljala državne poslove, vodila prepisku sa stranim državnicima, izdavala povelje i overavala ih pečatom despota Đurađa Brankovića. Sestra Kantakuzina joj je pomagala u tim poslovima. Nakon Marine smrti Kantakuzina je ponovo ostala sama. Iz Ježeva je stigla u manastir Konče, kod Strumice, u današnjoj Severnoj Makedoniji, gde je živela do kraja života. Nastavila je da vodi brigu o isplati stonskog dohotka manastirima Hilandaru i Sv. Pavlu. Tako je nastavila ne samo Marinu brigu i obavezu već i tradiciju srpskih srednjovekovnih vladara. O tome je Miomira Dragićević, glumica i narator u seriji, napisala stihove u desetercu u stilu ove epohe, što seriju čini posebnom.
Pred upokoj sultanija Mara
Zadnjom rečju zaklela pred Bogom
Vlah-vojvodu Vlada Kaluđera
Da s radošću Božjom i od srca
Hilandarske preuzme namete
Za Kantakuzinu posle Mare
Ne bejaše nikoga na svetu
Samo u njoj srce pravoslavno
Za Hilandar ostalo da tuče
Jedna mis’o o životu večnom
Ostala je u nebo da svetli
Pa ko nekad što su nam vladari
Darivali svete manastire
Ona osta njino da nastavi
Jer je večnost važnija no danas
U četvrtoj epizodi, koja je snimljena u selu Konče u Makedoniji, učestvuju makedonski istoričar prof. Boban Petrovski, Zlatko Jankulov predsednik "Udruženja Kantakuzina Branković“, otac Goce Mladenovski i srpski istoričar Vukašin Janjić.
Urednik, scenarista Ranka Jakšić
Reditelj Ivana Stivens
Narator, glumica, pisac stihova Miomira Dragićević
Producent serije Biljana Dautović
Stručni saradnik, scenarista Prof. Aleksej Timofejev
Montažer Bojan Filipović
Kompozitor Vladimir Marković
Kostimograf Suzana Gligorijević
Art direktor Dragan Bulović
Kompjuterski dizajn i animacija Nikola Mrđa
Snimatelji Rade Bubalo, Nikola Đurović, Hadži Vladan Mijailović, Vukašin Veljić, Darko Bursać
Snimatelji zvuka Vladica Budić, Milutin Babić, Petar Petrović
Obrada zvuka Nebojša Dragićević
Kolor korekcija Draško Pejanović
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Информация по комментариям в разработке