Zvonko Bogdan - Život teče u laganom ritmu

Život teče u laganom ritmu

Život teče u laganom ritmu,
tamburaši to najbolje prate
Topot konja sa osmehom žena,
često noću u moj život svrate

Kad se sitim pisme od nedavna,
uhvati me neka čudna seta
Pa mi često na um padnu riči,
Ne mogu se tačno setit leta

Krenuli smo svak na svoju stranu,
ne živi se više ko nekada
čini mi se sudbina me steže,
pa se neću vratiti nikada

Ostavit ću grobove i didu,
i sve pisme što su znali svirci
I sve nane, čizme i salaše,
i sva žita u mojoj ravnici
I sve nane, čizme i salaše,
i mrkove u mojoj ravnici

Dunavom će možda plovit lađe,
tamo-amo kako se ko snađe
A ja ću negde gledat u daljinu,
i sve više tražiti tišinu