Скачать или смотреть Olova za markerisanje dna... 😍

Olovo za sondiranje

Na nepoznatom terenu je sondiranje dna od krucijalnog značaja! Njime određujemo dubinu, konfiguradiju dna, daljinu na kojoj ćemo pecati... na osnovu tih podataka možemo da zaključimo koju ribu možemo da očekujemo i koju hranu i mamac da izaberemo. Pride bi trebalo da smo još toliko torijski potkovani da znamo u koje doba godine se određena vrsta ribe mresti, gde, kada i čime se hrani pa na osnovu toga da pristupimo izboru taktike, sistema...
Najbolje ti je da za to imaš jedan poseban štap (koji po potrebi možeš da koristiš i za raketiranje)! Zašto to kažem? Jer bi taj štap trebao da bude dugačak, jak, krut, da na sebi ima oveću mašinicu i OBAVEZNO namotanu upredenicu! Jak i krut - zbog olova (i teške rakete) koju ćeš ev. sa njim da bacaš. Još i zato što ti jači štapovi u proseku imaju i veće provodnike sa kojima može dalje da se zabaci a i otporniji su na rad sa upredenom strunom.
Zašto struna? Zato što se ne tegli i što savršeno prenosi sve vibracije od olova (kojim sondiramo) do naše ruke kojom držimo štap.
Za sondiranje možeš da koristiš posebno olovo (koje izgleda kao malo trokrako ili četvorokrako sidro) ali ako nemaš takvo (iskreno - nemam pojma gde kod nas ima takvo da se nabavi!) može da posluži i obično picker olovo ili neka druga kruškica ili ono oblika šaranskih olova.
Poenta je da zabaciš malo preko zamišljene daljine na kojoj maximalno možeš da pecaš, sačekaš da padne olovo na dno i bukvalno "riljaš" olovom podnu.
Ako pri prvom blagom podizanju štapa osećaš zapinjanje i teže odvajanje olova od dna - u pitanju je muljevito dno. Ako kontinuirano teško ide - uleteo si u pojas trave. Ako osećaš konstantno kuckanje - naišao si na šljunkovito dno. Ako ide pa zapne pa ide pa zapne (kao da po oranju vučeš) vrlo je verovatno to mesto gde postoje vodene struje ili virovi, i tako dalje.
Potrebno je iskustva koje samo praksom možeš steći da bi na osnovu reakcija štapa i raznih kombinacija kuckanja i vibracija provalio o kakvoj se konfiguraciji dna radi. Dubinu vode na osnovu brzine tonjenja možeš samo otprilike da odrediš, ali je bitno da možeš da provališ razlike na nekim mikrolokacijama i da ćeš to moći da primeniš pri izboru mesta gde ćeš da hraniš i pecaš.
Na primer, blago izdignut plato sa tvrđim dnom, dubine metar ipo - 2, oko kojeg je pretežno mulj i trava je idealno mesto za izabrati hraniti i pecati! (šarana, deveriku...)
Nadam se da je pomoglo makar malo!

Autor teksta
Adу

http://forum.feeder.rs/index.php?topi...