Скачать или смотреть Sulejman Tihić, Zgrada TO Bosanski Šamac

Sulejman Tihić, bosanki Musliman iz Bosanskog Šamca, tužilac, potom sudija. Pred rat, advokat i predsednik lokalnog odbora Stranke demokratske akcije (SDA).

Dana 17.4.1992. godine, tokom napada na Bosanski Šamac, pripadnici 4. Odreda, koji je formirala JNA, pripadnici specijalne policije („Crvenih beretki“) i paravojnih grupa iz Srbije uhapsili su Sulejmana Tihića i 40 do 50 uglednih Muslimana i nekoliko Hrvata. Po hapšenju je odveden u policijsku stanicu u Bosanskom Šamcu na ispitivanje.

Posle nekoliko dana premešten je sa još nekoliko zatočenika u zgradu Teritorijalne odbrane, koja se nalazila prekoputa, gde je u prostoriji bio zatočen sa još 40 ili 50 Muslimana i Hrvata. Svedoči da su ih stražari terali da pevaju nacionalističke pesme. Nekoliko dana kasnije vraćen je u zgradu policije.

Opisuje da ga je posle smrti srpskog vojnika iz Slatina, Lugar tukao zajedno sa ostalim zatočenicima i da mu je skočio na grudi da kada više nije mogao da ustane, zatim mu skinuo sat i udario ga po glavi toliko da je počeo da krvari. Govori da su mu dvojica pripadnika specijalnih jedinica tražili novac i da su ga tada odvezli, prvo u prostorije SDA gde u uzeli neke papire, a zatim u porodičnu kuću gde im je dao 2000 nemačkih maraka. Jednom prilikom ga je pripadnik specijalnih jedinica odveo na ispitivanje tokom koga ga je tukao pre nego što bi odgovorio na pitanja, da bi tokom prebijanja drugi vojnika sa nadimkom „Bokan“ uzeo pištolj, uperio ga u Sulejamna i dva puta povlačio obarač, pošto pištolj nije opalio naredio je vojniku da nastavi sa prebijanjem.

Pripadnik specijalnih jedinica, mu je sa još jednim vojnikom gurao feferone u usta i tukao ga. Tom prilikom su, mu pretili smrću i rekli mu da će sutra u 11 sati da ga obese u centru grada. Svedok govori da je ujutru tražio da razgovara sa Simom Zarićem kako bi izbegao pogubljenje i da je tokom tog razgovora Slobodan Miljković „Lugar“ tražio njega, a pošto ga nije našao otišao je do zgrade TO-a gde je pištoljem ubio zatočenika Antu Brandića zvanog Dikan.

Ubrzo posle je sa grupom zatočenika iz policijske stanice i zgrade TO-a prebačen u JNA kasarnu u Brčkom. Tokom zatočenja u Brčkom odveden je sa još nekoliko uticajnih zatočenika u Bosanski Šamac gde je bio primoran da da’ intervju novosadskoj televiziji. Ubrzo pošto su vraćeni u Brčko posle intervjua, prebačeni su u JNA kasarnu „Fadil Jahić Španac“ u Bijeljini. Tamo je bio primoran da rukama čisti prljave „čučavce“ i bio je prebijan. Posle dva ili tri dana u Bijeljini, helikopterom je sa još nekoliko političkih zatočenika prebačen na Vojni aerodrom u Batajnici kod Beograda gde je bio zatočen do 27.5.1992. godine kada je prebačen u zatočenički centar KPD Sremska Mitrovica.

Razmenjen je 14.8.1992. u Nemetinu kod Osijeka u posredstvu MKCK po principu „svi za sve.“

Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
https://www.glaszrtava.org/bosanski-s...