Смерть Милорада Поповича (Сербская песня) (Милан Мића Петровић - Смрт Милорада Поповића)

#####################################

*********Надеюсь вы подпишитесь на наш канал.**********
*********Надам се да ћете да пратите наш канал.***********

****************Спасибо что вы с нами!**********************
**************Хвала вам што сте са нама!********************

###############################################
Милан Мића Петровић - Смрт Милорада Поповића
###############################################

Капитан Милорад Попович-комендант Невесинского корпуса, погиб 6 апреля 1945 года в бою против усташей и коммунистов Тито.

Гацко*-город на юго-востоке Боснии и Герцеговины. Административный центр одноимённой общины в регионе Требине Республики Сербской.

Дража*- Драголюб Михайлович -югославский сербский военный деятель,командующий движением четников во время Второй мировой войны.

(Драголюб Дражa Михайлович - Командант сербский четники во время Второй мировой войны......С давних времен четниками именовали на Балканах участников вооруженных отрядов-чет, состоящих из вольных гайдуков, защитников православного народа. В 16-19 веках сербские ЧЕТНИКИ вели борьбу против турецких притеснителей-мусульман, давая клятву со словами "Свобода или смерть!".

Во время II мировой войны четниками называли себя участники великосербского движения в Югославии во главе с генералом Дражей Михайловичем, которые под лозунгом "С верой в Бога – за короля и отчизну!" сражались против Немецких нацистов, Хорватские усташии, Боснийский дивизии СС, Болгары, Албанская дивизия СС "Скандербег", Итальянцы, Югославский коммунистов-титовцев (Партизани)
*************************************************************************************
Смрт Милорада Поповића

Муња сјева, црна земља јечи,
На Козари и Пољу Лијевчи,
Играју се муње и облаци,
А по пољу падају јунаци.

Борбу воде Дражини четници
И Титови црвени злочинци.
Наваљује банда са свих страна
Од хрватских усташа и од титови партизана.

Јуриш врши Гатачка бригада,
Крв се лије, омладина пада.
Две ноћи и два бела дана,
Љута борба траје без престанка.

На јуришу у сред оркшаја
А из ладне смрти загрљаја
Одјекује поклик и команда
Поповића славног Милорада:

“Напред браћо док нас је једнога
За слободу и за Краља свога;
Смрт презрите, не бојте се рана
То је увек било код нас Гачана.”

И још нешто рећи хотијаше
Али га љуте ране савладаше.
Погоди га партизански метак
И усташко метак још продуби му ране.

Живот даде милом роду своме,
На Лијевчу Пољу крвавоме.
Одужи се својој отаџбини,
Своме Гацку и Херцеговини.
Нек ти буде лака земља црна,
И захвална мајка Отаџбина.
Вечна слава, дични Милораде,
Нека ти виле на гроб цвеће саде.