Zvonko Bogdan - Bunjevačko prelo

Bunjevačko prelo

U Somboru pedeset i neke
pamtim dobro, ko jučer se zbilo
sankama smo došli sa salaša
ić ćemo na bunjevačko prelo

Poklade su, njive su pod snigom
a na prelu nebrojeno svita
svi mirišu na jabuke rane
i na čiste sobe podmazane

Tolko lipih cura i momaka
ja ne vidjeh nigdje u životu
sastali se da se provesele
da se vide i da se zagrle

Mrak se spusti, zavjesa se diže
na bini se zasijaše žice
došli su nam najmiliji gosti
tamburaši cak iz Subotice

Nema više tu šta da se priča
u grlima svaka rič tad staje
jer najbolji tamburaši svita
bješe drustvo Tumbaš Pere Haje

Zaigraše divojke i momci
u najlipšu nošnju obučeni
još je lipše to kolo momačko
kad ga igra srce bunjevačko

Po ponoći svi smo jedno bili
dobro vino utrnilo sviće
igralo se i pivalo tako
ko da niko nikad umrit neće

A sa strane posidale nane
glede, paze, broje više puta
kolko ih je došlo iz Lemeša
iz Bajmoka i iz Tavankuta

Zora sviče, njive su pod snigom
a na prelu nebrojeno svita
svi mirišu na jabuke rane
i na čiste sobe podmazane

Sve dok bude salaša i Bačke
sve dok pisma i tambura traje
najboljega tamburaša svita
bit ce ime Tumbaš Pere Haje