Мати Минодора је рођена у челебићком селу Рајковићи, а пре пола века, као и већина Челебићана, отишла је у Београд „трбухом за крухом”, где је радила у правосуђу до распада Југославије. Рат ју је, истиче, емотивно много погодио, јер је већина њених рођака била у Фочи.
Њено интензивно интересовање за пут боготражења почело је када је почела да ради у туристичкој агенцији, почевши као водич у православним манастирима.
„Тражећи Бога, тражећи смисао живота, као и многи други, схватила сам да вреди само духовно уздахнути и ићи ка томе, тада непознатом“, каже мати Минодора.
Долазећи у родни град и обилазећи цркве у Челебићима и Ријеци Челебићкој, наилазила би на тужну слику. „Увек сам одлазила са сузама и тугом јер су обе наше цркве биле запуштене, пуне мува, паучине, пуне туге“, каже монахиња Минодора.
Замонашила се 2009. године у Епархији банатској, али свој родни град није заборавила, а одлуку да се врати у Челебиће донела је после смрти свог најстаријег брата, који је живео у Фочи.
„После његове сахране изашла сам у Челебиће. Нисам могла да уђем у цркву, сва је била зарасла у траву. Онда сам дошла у јуну и затекла исти хаос, отишла у сузама и питала се како сви у Србији, Румунији, Украјини, Русији обнављају цркве, али само овде се распадају. Две године сам то гутала, скупљајући планове у себи, цртајући ноћу кућу“, присећа се како се родила идеја за изградњу духовног центра.
Чврсто опредијељена да заживи манастир у Челебићима, своју идеју је пренијела Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском Хризостому приликом посјете манастиру у Вардишту код Вишеграда, коју је он подржао.
Она се у Челебићима настанила у јесен прошле године у црквеном стану, а у априлу ове године митрополит Хризостом дао је благослов да почне прикупљање средстава за изградњу конака.
„Све је почело изненада, на дан Успења Богородице, којој је црква посвећена. Појавили су се људи из Београда који не желе да им се помињу имена, али их Господ помиње. И ту се Власта Ковачевић понудио да бесплатно уради терен и припрему за плочу, благослови га митрополит, урадили су плочу, настављено је овде уз Божију помоћ и труд добрих људи и помоћ многих, колико ко год. могла“, каже мати Минодора.
Она је рекла да многи и не знају да се ово здање гради, због чега би волела да се што више промовише у јавности, како би до људи допрла информација да се овде гради монашка ћелија која ће буде посвећена кумовима Јоакиму и Ани.
Мати Минодора истиче да је од почетка осећала велику духовну помоћ од мученика Момчила Гргуревића, свештеника из Челебића који је у јесен 1945. године са још 17 младића из тог краја страдао посечењем глава.
05.07.2024 Владика Дабробосански Хризостон освештава монашку келију.
Чланови нашег удружења Умилења Сандра и Драган
су били гости мати Минодоре са којом имају познанство од 1998 године када су заједно путовали под Острог .
Богу нашем слава и хвала.
Информация по комментариям в разработке