01 09 2024 STAZAMA Vuka Karadžića od Tršića preko VELIKE BOBIJE 550mnv do Tronoše i nazad kružnom st

01.09.2024., Udruženje Poželi želju
Stazama Vuka Karadžića od Tršića preko-Velike Bobije 550mnv-do Tronoše i nazad kružnom stazom
Vodič: Ervin Kajic i Babić Branko, Pomoćnik vodiča: Csaba Urban, Čistač: Vukmanov Zoran , Dužina staze: 17,8 km.
Želja je veoma važan segment života i u životu, negde pročitah da je jako važno, za sreću, da Ti se nikada sve želje ne ispune, uvek moraš nešto želeti i to jako kako bi se i obistinilo. Od pregršt želja ova beše baš dugo na čekanju ali eto, „neko to od gore gleda sve, povlači te konce….“ i dođe red da se konačno prođem željenom destinacijom u društvu „narandžastih“, a da bolje društvo i ne možeš poželeti. Beše mi duga pauza pa se zabrinuh hoću li moći preći toliki put i visinsku razliku a smetnuh s`uma da sa ovom družinom i u bajkovitoj prorodi vladaju neka druga ograničenja, to jest da ih skoro pa i nema. Ma koliko na grbi godina nosio sa svakim kilometrom same od sebe se krune i otpadaju, nestaju. Vedrina, smeh, pošalice, vazduh brdski, prosto lekovit a šuma svojim lepotama prizora nudi za bagatelu pravo bogatstvo opojnog zelenila koje oku prija, mirise što ih blagi povetarac donosi do sve osetljivijih nozdrva i vazduh kao lek za dušu uz obavezan poj šumskih ptica pevačica. Da, ophrva me radost i vedrina što sam to što jesam i tu gde jesam sa baš tima sa kojima sam. Da me radost višestruko obasu zaslužni behu i predstavnici naše subotičke televizije gde videh kako izgleda profesionalno raditi ono čime od vajkada želeh ovladati, ono za šta je glavni preduslov mladost. Videh moćnu tehniku i opažah profesionalnost ophođenja. Videh Tršić, videh Manastir Tronošu više od sedam stotina godina mu je, umih se i napih vode sa izvora devet jugovića, ispenjah „VelikuBobiju 550mnv“ i sedoh na prag rodne kuće Vuka Stefanovića Karađiča (* 7. novembar 1787, Tršić, † 7. februar 1864, Beč) srpskog filologa, antropologa, književnika, prevodioca i akademika, najznačajnijegi srpskog lingviste XIX-og veka, reformatora srpskog jezika, sakupljača narodnih umotvorina i pisca prvog rečnika srpskog jezika, najznačajnije ličnosti srpske književnosti prve polovine XIX-og veka, ej bre, ja sedeo na pragu njegove rodne kuće i prođoh kroz sve vajate uz nju, još spazih da mu predak i neki Petar beše. Dan koji će se dugo pamtiti po pređenom i viđenom a vala i po hladnom velikom točenom koje beše „tačka na i“. Zahvalan na druženju, zadovoljan organizacijom i vođenjem, to jest realizacijom, na viđenom i pređenom ne mogu a da ne osećam u duši svojevrsnu radost i ispunjenost…..