UPAD U KUĆU DUŠANA SPASOJEVIĆA-DUĆE 13.03.2003

Ovo je oficijalnia stranica RUDAR 7:   / rudarsedam  
Uoči rušenja, 13. marta, predveče sve su nas oterali u malu Majinu kuću (u sklopu Šilerove pored tržnog centra bile su i tri porodične kuće). Sutradan ujutro, javili su nam da su nas opkolili bageri. U jednom momentu upala je policija. Počeli su da pretresaju kuće. Pitali su me: "Ima li dinamita?" Rekla sam da ne znam - priseća se Tanja Spasojević.
Ona priča da im niko od policajaca, koji su bili maskirani, nije pokazao nikakav nalog za pretres kuće i oduzimanje stvari...
- Videla sam napolju, ispred zgrade, veliku gužvu, silni narod, fotoreportere, novinare... Pitala sam policajce šta se dešava, a oni su odgovarali: "Saznaćete šta se dešava". Tek kasnije sam videla bagere i kamione. Rušenje tržnog centra počelo je pre nego što smo napustile kuću, a prolaz kroz tržni centar bio nam je jedini izlaz. Da je neki od zidova pao, mi bismo, verovatno, skapali u toj kući. Pa, oni su rušili celog dana, a nama niko ništa nije govorio... Ispred kuće bila je naša rodbina, ali nikoga nisu pustili da uđe unutra - priseća se Spasojevićka i kaže da su im odmah isključili struju i vodu, presekli telefonske linije.
- Zatvorili su nas u kuću i naredili nam da ne smemo da izlazimo. Sedam sati nismo znale šta se dešava. Bile smo zarobljene. U jednom trenutku, ušao je jedan čovek i rekao nam: "Momentalno napustite kuću!" Pokupile smo se, i bez igde ičega krenule. U onom mraku ništa nismo ni mogle da nađemo. Zgrabila sam samo Miloševa kolica i izašla - kaže Maja, Lukovićeva udovica. U vreme rušenja Šilerove njen sin Miloš imao je 11 meseci.
Naše sagovornice tvrde da su policajcima odmah rekle da je kuća u Šilerovoj u fazi legalizacije, ali se niko nije obazirao na njihove tvrdnje.
- Policajci i inspektori nisu im pokazali čak ni nalog za rušenje. Nije bilo ni naloga o oduzimanju stvari, a na ulicu smo izbačene i bez osnovnih stvari. Ja nemam više nijednu porodičnu fotografiju, nijednu sliku iz poslednjih 15 godina. Odneli su fotoaparate, kamere, kasete... Odneli su sve. Mogao je da nosi ko šta hoće, ali ja nisam ni mogla da vidim ko je i šta odneo, jer su iznosili stvari iz tri kuće, a mi smo bili zarobljeni u maloj Majinoj kući. Bio je to grabež. Nosio je ko je šta hteo, ali nam niko nije dao nijednu potvrdu. Ja sam dobila samo potvrdu za pasoš koji su mi oduzeli i koji mi ni do danas nije vraćen - priča Tanja Spasojević.
Potvrde i nalog za rušenje kuća do danas nisu dobile.