Скачать или смотреть Donix (Generali) - Zivot klinca +Lyrics

Evo kako priča ide, klinac bio je za primer,
trenirao je fucu, kapiten sve sam kvalitet,
ne, nisu ga zanimale sve, te krimi priče,
al ga stigli takvi dani da je stig'o novo lice.
Mali nije imo izlaz, briga, nikada dosta
pa bunilo ga pitanje što nije rodjen bogat,
zašto mama se muči, manja plata više posla,
kuci čekaju računi pritom ostao bez oca,
budan počeo da sanja kako život glatko štima,
kako bilo bi do jaja da šta, poželi ima,
svaki dan drugu cicu, da šeta, da priča,
kako je na vrhu svetskih, poznatih lica.
Da ima svoje gorile, i da rade šta im kaže,
ledja, skupe mobile, vile, privatne plaže,
brate svoj luksuz avion, jahtu takvu ko paviljon,
i da skupo oko vrata mu sija k'o lampion.
I večeras se pitam zašto tike jedne nosim,
zašto najveći mentol kraja spava u lakosti,
zašto nikoga nema kad na najdubljem sam dnu,
zašto sreću kada zovem nikad nije tu.
Da pomogne kevi nije znao kako,
da dodje do kinte uopšte nije lako,
pa batalio je fudbal uvuk'o se baš ovako
u jos veće probleme mali igrao se vatrom..

-Halo,
-Alo brate,
-E des bre,
-Ša radiš,
-Eo brate blejim nešto gajbi, smorio sam se
-Ovaj, čujes ima neka akcija večeras, čuku se gajbe u kraju ono
ne znam ako si raspolozen, ovi moji rade treba im stražar, pa ako
si iz fazona brate javi mi za nekih 15 minuta čekaće te taxista tamo
kod klupica brate, kod ovog dragstora,
-Aha,
-Aj pa se javi brate,
-Ajde, za 15 minuta, javljam ti
-Ajde, brate,
-Važi, cao,
-Cao

Taksista stoji vec 5 minuta čeka,
noga na gasu, tada pojavi se senka,
korak po korak adrenalin malog stiže,
pa kolima do trona mali ubrzano dise.
Samo tiše, gledaj da te ne primete ako snimiš
neko sranje, mob je tu pa samo cimni me.
Nije tako teško sad vec peti put to prošlo je,
stao je na noge, nije znao kada dosta je,
sve sladje je slava dok su odmicale godine,
sada i pljaćka, straza postale su dosadne,
lanci, kriminal, patike lakosta, serdjio tecini,
kolko košta neka košta.
Vile, bazeni, kurve ko gospodin sosa sve pare,
havaji iz prve ruke prava koka,
splavovi, kafici, mečke, svoji soliteri,
a zaboravio kevu u onoj staroj garsonjeri,
nikad nije robijao, prave ljude je imao,
iza sebe prave prijatelje davno distancirao,
nekada sivilo sad dobro život prija tom
liku sto zameni srce tom cifrom od milion...

Al kako vreme leti, vreme bilo je da zastane,
djavo doš'o da se sveti, djavo doš'o je iz najgoreg,
kada je, primio poziv, strah se nazire,
u njemu reci majčine, sine volim te, pazi se.
Tek tada je, ortak osetio kajanje,
srce na trenutak zastaje, plaši se dal je najgore,
da li kasno je, pali kola u suzama,
sećanja vrate se, dok ga drhtaj ne zadržava,
dotrčava do stana na vrata lupa i zvoni,
svaka sekunda je stala, plače, viče,
otvori mama molim te to sam ja, o gospode ko sam ja,
više ne poznaje način, u jeku vrata razvaljuje,
i tek onda, majka lezi bez života,
pored nje prosuta voda i prazna kutija trodona,
mama molim te probudi se, budi me iz ove ludnice,
grli je ljubi je ali uzalud mu je sve.

Sada kontrast, kroz mokre oči sve vidi se,
sad kad nisu bile takve, tad nije video ivičnjak,
i gleda stan, stari sat i policu sa slikama,
sve je, na istom mestu isto nece biti nikada,
tu je i onaj krevet, na kome im'o je miran san,
sto uredan, on pijan sam, još jedna flasa viskija,
tad otvara prozor, tišina istine pritiska,
gutljaj poslednji ispija jedva progovori,
kriv sam, ZNAM!