Подмосковные вечера // Подмосковске вечери

-- Русский --
Не слышны в саду даже шорохи,
Всё здесь замерло до утра.
Eсли б знали вы, как мне дороги
Подмосковные вечера.

Речка движется и не движется,
Вся из лунного серебра.
Песня слышится и не слышится
В эти тихие вечера.

Что ж бы, милая, смотришь искоса,
Низко голову наклоня?
Трудно высказать и не высказать
Всё, что на сердце у меня.

А рассвет уже всё заметнее.
Так, пожалуйста, будь добра.
Не забудь и ты эти летние
Подмосковные вечера.

-- Српски --
Не чују се у башти чак ни шаптаји,
Све је замрло до јутра.
Кад бисте знали ви, како су ми драге
Подмосковске вечери.

Река таласа и не таласа,
Све у сребрној месечини.
Песма се чује и не чује
У овим тихим вечерима.

Што ти, мила ми, гледаш искоса,
Ниско накрививши главу?
Тешко је рећи и не рећи
Све што је на срцу моме.

А зора је све светлија.
Тако да, молим те, буди добра.
Не заборави и ти ове летње
Подмосковске вечери.