Село ЛАЛИНОВАЦ - пола века заједно

Данас смо се запутили у брдско-планинско село Лалиновац на рубу општине Лебане да пронађемо брачни пар са пола века брачног стажа.
Село Лалиновац се налази на граници општина Лебане и Медвеђа, у брдима подно врха Радан планине од ког га дели само 8км. Састоји се од 4 махале, Лалиновац, Богујевац, Рид и Кладенац у којој је дом наших данашњих домаћина.

По попису из 2011 у селу живи 250 становника у 91 домаћинству од тога скоро 30 су млађи од 15 година. То су статистички подаци а по речима наших домаћина и њихових комшија у њихове две махале је 7-8 стално настањених. Најстрији има скоро 80 година а најмлађи има 21 годину и тек две године живи у селу.

Лалиновац је од Лебана удаљен 10км али је од једног краја села до другог 4км. Препоручили су нам да до махале Кладенац дођемо из Штулца или Бачевине. Незнају да ли је тренутно проходан пут до махале Доњи Лалиновац која је на путу Гегља-Лалиновац-Доњи Бучумет. Мештани иду за Лебане преко Бачевине или Штулца, краћа је макадамска деоница и ту имају аутобуску линију Лебане-Слишане коју користе.

Наши домаћини су Богосав и Слађанка Стојановић. У Лалиновцу су провели цео свој живот. Док је Богосав одлазио у печалбу у Београд Слађанка је од кад се удала до данашњег дана проживела у Лалиновцу. Богосав има 74 године ау браку су више од 50 година. Имају децу, унуке и праунуке али живе усамљено. Деца и унуци раде у Београду и због удаљености не могу често да их посете. Похвалили су се да су пре неколико дана добили праунуку коју су видели на слици на телефону а уживо ће је видети кад зет дође да их одведе. Сами не могу да путују јер је баки Слађанки тешко да нађе ко ће бринути о живини и башти а деда Богосав више не вози осим трактора до асфалтног пута.

Некада су обрађивали велико имање и држали продавницу а сада саде башту и мали пластеник колико за своје потребе. Кажу да им је лакше да кромпир, лук, парадајз, паприку и друго поврће посаде и негују него да иду у набавку у Лебане и отуда тегле пуне торбе. Овако купују сухомеснато и оно што немогу да произведу.

Одлазак у Лебане им је увек проблем јер деда Богосав више не вози а уз то ако закасне за последњи полазак ка Слишану морају некоме од малих поњопривредних пензија да плате 1500-2000 динара да их вози. За много тога се ослањају на 3-4 млађих комшија који им помажу кад затреба да плате рачуне и понешто купе. Најтеже им је кад треба да оду лекару, а године и болести су ту па им лекарска помоћ и медицинска нега често требају. Волели би кад би их по потреби обилазио лекар, да им препише лекове и упуте специјалистима јер како Богосав рече "јасно је да лекар неможе да понесе ренген".

Код њих смо упознали и комшију Мирослава Стојановића који је живео 15 година у Лебану али се 2002 године преселио у Лалиновац са оцем. Каже да не воли град, да је живео у Лебану и Београду, али више воли живот на селу и мисли да се и на селу може лепо живети. Као проблем наводи честе нестанке струје због неочишћеног растиња око електричне мреже. Сељни су желели да сами секу дрвеће и очисте мрежу али им молба није одобрена. Кад дуне и најмањи ветар останун без неке фазе и то потраје и 10-15 дана а остарели мештани зависе од замрзивача. Мирослав како рече помало ради пољопривреду али живи од дневница које заради радећи теже послове код других мештана и у околним селима.

Међу житељима махале Кладенац у Лалиновцу је и један млади човек, Александар Стојановић. Сада има 21 годину а доселио се пре 2 године. На своје пољопривредно газдинство донео је много промена између осталих засадио је купине и од њих производи вино кад је лоша откупна цена а почео је и да пчелари. Сада има око 20 кошница и намерава да прошири свој пчелињак. Поред тога што код њега можете купити мед можете доћи и на апи терапију која је изузетно здрава а ми би смо додали тренутно модерна. Поред пчела и купина производи и боровнице и гаји свиње.

Жеља му је да направи комору за апи терапију, да се бави сеоским туризмом и избуши артерски бунар јер нема довољно воде за интензивно бављење пољопривредом. Волео би кад би било конкурса за субвенције за бушење артерског бунара и тад би како рече повећао површине под купином и можда почео да гаји и нешто што тражи више воде а рентабилно је на овом подручју.

Александар каже да од Царичиног Града кроз њихову махалу пролази пут ка Сијаринској Бањи. Туристима би могао да буде веома занимљив јер пролази кроз прелепе пределе и кроз село сазидано од полудрагог камена.
Александар у своје село доноси енергију и свежину младалачких идеја. Пред њим су живот и будућност а ми би смо волели да оствари своје планове и да ускоро будемо гости на његовом туристичком домаћинству и пробамо купиново вино и мед које производи.

Пролазећи кроз Лалиновац до махале Кладенац помислили смо да се у овом брдовитом селу подно Радан планине на граници општина Лебане и Медвеђа полако све гаси и завршава а онда смо захваљујући пре свега овом младом човеку схватили да и за опстанак оваквих села има наде. Док има живота и младости има и будућности.