Скачать или смотреть Упознајте тимочку Епархију - Манастир Суводол

#твхрам #спц #светињетимочкеепархије #манастирсуводол
#tvhram #spc #svetinjetimockeeparhije #manastirsuvodol

Манастир Суводол се налази, у атару села Селачка у тимочкој Епархији. Манастир је саграђен на заравни усеченој у планини Манастирска Глама и посвећен је Рођењу Пресвете Богородице. Убраја се у најстарије задужбине у Србији и везује за кнеза Лазара (према сведочењу Епископа Мелентија, који наводи овај податак као старо предање). Време постанка цркве није познато, јер је стара манастирска архива спаљена у току српско-турских ратова 1876-1878. године, а новија је уништена за време српско-бугарског рарта.
Прве податке о манастиру налазимо код Феликса Каница, који је овде боравио 1860. године и оставио писано сведочење о бестијалном уништавању манастира и фресака у њему од стране Турака после једне битке са Србима. План цркве, након тога обновљене, подсећа на Жичу, јер се и овде на уски нартекс наслањају две куполе, а главни простор без купола завршава се са три апсиде у облику листа детелине и оскудно је осветљен малим бројем прозора. Према опису географа Јосифа Панчића, који је 1863. године посетио манастир, цела унутрашњост цркве живописана је фрескама из живота Исуса Христа и светитеља.
Основа старе цркве била је у облику крста - са стране се налазила мала црквица - паперта. Када је 1865. године црква напукла у олтару, срушена је, а на њеним темељима саграђена је нова, чија градња је завршена 1869. године, за време владе кнеза Милана Обреновића. О томе говори и натпис у сдадашњој цркви.
Садашња црква је једнокуполна грађевина правоугаоне основе и представља складну и по димензијама репрезентативну архитектонску целину. Унутрашњост цркве украшавају фреске новијег датума. На иконостасу, чији оквир је изведен у стилу неокласицизма, већи број икона потиче из друге половине XИX века. Оне пресстављају вредна ликовна остварења школованих уметника. Међу њима су иконе Милисава Марковића из Књажевца, једног од најплоднијих иконописаца Тимочке Крајине, рађене 1892. године.
Према народном веровању, приликом изградње цркве епископ Евгеније ставио је у олтар делић моштију Светог Великомученика Пантелејмона, најпознатијег исцелитеља. Тиме би се могао објаснити долазак болесника из свих крајева Србије у овај манастир.