Facebook ► / bosanskitefericc
Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici danas obilježavaju Preobraženje Gospodnje. U pravoslavlju se Preobraženje ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Prema narodnom predanju, na ovaj dan počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.
Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Jednoga dana, treće godine propovijedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor. Dok se molio, njegovo lice se izmijeni i zasija kao sunce, a odjeća postade sjajna i bijela kao snijeg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u bijeloj ojdeći, okružen svjetlošću.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao „ljetnje Bogojavljenje“, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Vjeruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Preobraženje uvijek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvijek posna, obogaćena ribom i vinom.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i dijeli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gdje nema grožđa, drugo voće.
Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mjestima održavaju se vašari.
Na Preobraženje se, prema narodnom vjerovanju, „preobražava list u gori i kamen u vodi“, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili bijeli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz ljetnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vrijeme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promjene u prirodi nastala je u narodu izreka: “Preobraženje je, preobražava se i gora i voda”.
Takođe se nekad vjerovalo da je Preobraženje posljednji dan za kupanje u rekama.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cijele godine biti dremljiv.
Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi cijeli dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.
Vjeruje se da ako je na ovaj dan lijepo vrijeme, sledeće godine neće biti dobra ljetina.
„Преображење” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Преображење (вишезначна одредница).
Теофан Грк, Преображење Господње (1408)
Преображење Господње (грч. Μεταμόρφωσις του Σωτήρος /Метаморфозис ту Сотерос/; лат. Transfiguratio Domini) је догађај описан у Јеванђељима Новог завета[1], током којег је Христ постао као светлост. Исус Христ је прави и једини живи Бог.
По Матеју, треће године свога проповедања, Исус Христос поведе своје апостоле Јакова, Петра и Јована у планину Тавор. Исус се у току наредне ноћи преобрази пред њима и постаде као светлост. Те ноћи се апостолима приказаше и пророци Мојсије и Илија и зачу се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе веру у Њега и Његовог Сина.
Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од дванаест великих Господњих празника. Слави се 6. августа по старом календару. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, на тај празник је такођер прописан пост.[5] Почеци богослужбеног празновања овог празника везани су за период од 6.-8. века и Омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у 8. веку празник је прослављан на целом хришћанском истоку.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промене у природи настала је у народу изрека: "Преображење је, преображава се и гора и вода". Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама
Информация по комментариям в разработке