Zaspala ravnica u kisi i blatu
upregoh cilasa, lutam po Banatu.
Gromovi me prate, pomracina seva,
ali Lala svoj becarac, sa ponosom peva.
Tamburica svira, u dzepu mi flasa,
krenuo sam ja u sumrak negde iz Tarasa.
Aj da svratim usput, tu me ceka Mira,
u ataru, u leneji pokraj Elemira.
Pa naslonih glavu, bas na levo rame,
odneo me cilas pravo u Kumane,
a na raskrsnici, saceko me Baca,
krenuo je peske, cak iz Melenaca.
Pa smo se razmisljali koji nam je pravac,
Orlovat, Tomasevac, Botos il' Aradac,
isprazni se flasa, prasnu kao mina,
ne stigosmo mi cestito ni do Zrenjanina.
Svaki becar, becar je,
kad lumpuje do zore,
svaki voli becarusu,
i jos lepsu namigusu,
samo da ih je...
Pozvali smo Djuru, neka gine s'nama,
tog dodjosa sve kafane, znaju tog derana,
a bili smo zedni, potrosili no'ce,
popili smo dva, tri pica u bircu kod Doce.
Pa podjosmo dalje, kad muzika peva,
kod gazde Bitevica u sred Stajiceva,
spojiti sav Banat, treba dobra veza,
kako proci da ne svratis barem do Perleza.
U Perlezu cudo, opet prasnu mina,
pa krenusmo do Burica i do Farkazdina.
Onda na brzaka, tako na momente,
popili smo dva, tri pica svrativsi do Cente.
A Mihajlo Pupin? Dal da hvatam Dvora,
kad je takva banda, stigla do Idvora.
Svaki becar, becar je,
kad lumpuje do zore,
svaki voli becarusu,
i jos lepsu namigusu,
samo da ih je...
U Opovu cirkus, Baranda u mraku,
a selo je Sakule srce u Banatu.
Htedoh u Beograd, ali skrenuh levo,
pa zalutah nenadano mi u Pancevo.
Oj Kikindo draga, ludaje i fore,
mi nemasmo vremena da podjemo gore.
Na Titelskom mostu, tu gde gvozdje vare,
jer bacvanke vole, banatske becare.
Moram da se vratim, groznica me hvata,
idem kuci da odmorim u srcu Banata.
Tri dana je trajalo, lutanje po svetu,
prodjeh Banat, prosao si citavu planetu.
Svaki becar, becar je,
kad lumpuje do zore,
svaki voli becarusu,
i jos lepsu namigusu,
samo da ih je...
Информация по комментариям в разработке