Скачать или смотреть Fizička hemija i elektrohemija

Zbog široke upotrebe teških metala u industriji, naročito proizvodnji čelika, elektronskih komponenti, baterija, kožnoj industriji, katalizi itd., otpadne vode iz ovih indusrijskih sistema sadrže značajne količine teških metala i čvrstog otpada. Ove otpadne vode zbog toga imaju izuzetno štetan uticaj po životnu okolinu jer se u nju direktno ili indirektno ispuštaju. Zato je reciklaža, odnosno rekuperacija metala iz otpadnih voda izuzetno važno ekološko pitanje. Danas se ona postiže hidrometaurškim i pirometaurškim postupcima, koji se izvode na visokim temperaturama i praćeni su izdvajanjem ugljen-dioksida ili elektrohemijskim postupcima. Elektrohemijske metode su ekološki prihvatljive, visoko efikasne, selektivne, isplative i jednostavne. Najzastupljenije, tradicionalne elektrohemijske metode rekuperacije metala iz otpadnih voda su elektrokoagulacija i elektrohemijsko taloženje. Elektrohemijsko taloženje, uz neke novije metode kao što su elektrodijaliza i elektrosorpcija, pruža mogućnost ne samo uklanjanja metala iz otpade vode, već se podrazumeva i njihova ponovna upotreba. Odnosno, metal se izdvaja iz otpada u obliku čistog metala, koji dalje može ponovo biti korišćen. Time se obezbeđuje ne samo zaštita životne sredine, već i značajna ušteda resursa, u skladu sa principima cirkularne ekonomije, što je od izuzetog značaja ukoliko se ima u vidu npr. proizvodnja baterija gde dolazi do velike potrošnje litijuma, ali i značajnog stvaranja štetnog čvrstog otpada. Kao rezultat zagađenja voda, tragovi metala poput Cu, Zn, Pb, Cd, As i Hg mogu se naći npr. u vodenim životinjama koje se nalaze u lancu ljudske ishrane.