У Ображди нема куће на продају. Село Ображда је мало планинско село на крају пута према једном од врхова планине Радан, Петровој гори. До њега води узан асфалтни пут и крај цркве завршава. Број становника овог села зависи од годишњег доба. У снежном делу године тамо је тек 5-6 људи. Чим окопне снегови и засија прво пролећно сунце, мештани се полако један по један враћају из градова где су презимили и поново отварају своје домове.
Један од заљубљеника у Ображду је и сликар Ујкин Радански, родио се и одрастао у овом селу и чезне да му се врати. Срели смо га у Ображди и прихватили позив да га посетимо у његовом атељеу кад се почетком зиме врати у Лесковац. Окружен својим сликама и гледајући кроз прозор кровове Лесковца разговор је започео речима:" Само да супруга оде у пензију, има још 2 године, и ја ћу заувек напустити овај град и отићи горе у моје село, у моју Ображду. Имам горе свој атеље,свој мир, милина је за живот." Причао је колико га Ображда инспирише, о људима из Ображде, о сложном раду кад су копали да доведу воду. О животу и дружењу и радовању сваком новом повратнику. У село се људи враћају, вратио се његов рођак са супругом и ту живе већ 15-так година током целе године. Планове за повратак у село у наредних годину-две има још 5-6 породица, чекају одлазак у пензију и онда ће се поново настанити у Ображди.
Село има водовод, воду су довели издалека и како Ујкин каже стиже из велике дубине, кад су је из Завода тестирали рекли су да је изузетног квалитета боља од Власинске росе, здрава за чишћење оргaнизма, бубрега и органа за варење а има је довољно за три села па вишак прелива. Направили су и сеоску канализацију. Већи део кућа су или новије градње или су их власници реновирали тако да скоро свака кућа у Ображди има купатило и услове за један удобан савремен живот. Кад се томе додају позната Раданска ружа ветрова и планинска свежина не изненађује да људи који овде једном дођу пожеле да у Ображди или околини купе кућу али овде нико не жели да прода. У Ображди нема куће на продају јер су овде идеални услови за живот, каже наш саговорник.
Мало је кућа које преко лета нису отворене. Испричао нам је о Италијану Балти и његовој супрузи, пореклом из Ображде, по одласку у пензију дошли су да обиђу Ображду и били толико одушевљен да су остали ту да живе. Ту му је једино добро, живот у Ображди прија здрављу. Не могу сви због обавеза на послу да ту буду дуго али проведу годишњи одмор и долазе за викенд. Неки имају куће праве дворце, нечије су старе кованице али кад друштво седне у хладовини под дрветом и распали роштиљ више се нико не сети кафића у граду а ни Копаоника и Златибора.
Много више него других година ове године су се људи вратили у Ображду, побегли су од Короне, дошао је свако коме су то дозволиле обавезе према послу а има кола и где да дође, село је било пуно. Сетили су се како је лепо лето на планини па им није претерано сметало ни што морају да упале ауто и оду у продавницу у Бојник или чак Лебане и за најмању ситницу. Многи су остали до јесени да оберу воће и испеку добру ракију. Многи су се вратили због посла и школе, неки су још увек у Ображди и планирају да остану до Нове године а онда у град до пролећа. Један пензионер са тугом каже овде је мир и одмор, волео бих да останем али нема ко да води најмлађу унуку у школу, морам да се вратим у град али чим одрасту да могу сами долазим овде да живим.
Са Раданским смо разговарали и о сеоском туризму, каже да на жалост нема куће која би могла да прими туристе. Има лепих кућа уређених да могу да приме госте али власници то не желе, има и власника кућа који би се радо бавили сеоским туризмом али њихове куће не задовољавају потребне стандарде. Околина је прелепа, Петров врх је на свега 3-4 км а водопад Борински скок и ближе, нису далеко ни деливоде а једна од стаза здравља пролази на око километар, у Ображди је једна од најстариј очуваних цркава на овом подручју, спомен обележје формирању Прве Јужноморавске ударне бригаде... Мишљење нашег саговорника је да би ту локална самоуправа требала да нађе неки интерес да се Радан отвори за туристе, да се финансијски помогне онима који би хтели да се баве сеоским туризмом јер би то вратило људе из града у село. Тај повратак и оживљавање села би могао да буде и бржи уколико би држава била заинтересована да помогне, Неко би дошао да проведе одмор у изузетно лепој и здравој средини а неком би помогло да више не живи у пранасељеном граду где га смог гуши
.
Има неке наде, вратићемо се у Ображду један по један, каже Радански и додаје да се нада да ће кад се врати моћи да обнови Ликовну колонију која се на Радану одржавала десетак година али ће је овог пута организовати у Ображди, што би позитивно утицало на развој туризма али и овог подручја.
Информация по комментариям в разработке