Milan Mica Petrovic – Кумите младог Петка / Kumite mladog Petka

Гајде: Владан Радисављевић

Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Текст и опис ....

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are for free downloading.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
КУМИТЕ МЛАДОГ ПЕТКА
(народна)
Све отк'д ме, Кате, нана здала,
Све од т'г сам, Кате, меанџика.
Дос'г пише, Кате, доодише,
Како дан'с, Кате, не дојдоше?
Такви млади, Кате, и убави!
Све кумите, Кате, младог Петка!
Отидоше, Кате, у планину,
Там' су турски, Кате, зли сејмени.
Петко води, Кате, азганџије,
Азганџије, Кате, аџамије.
У руке ги, Кате, т'нке пушке,
У појеси, Кате, чифт-пиштољи.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Петко Илић је рођен у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. Ушао у српску четничку организацију као четник још 1903. У јесен 1905. по преласку границе, његова чета је опкољена од стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остала само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола слобода или смрт се потврдила. Четници су активирали бомбу, загрливши се над њоме. Турци лешеве нису односили, што је спасило Петка кога је детонација одбацила, али не и знатно ранила.

Била је ноћ, Турци су се разишли али једна особа је остала непримећена у шуми…

Била је то Мара Кучкова, једноставна жена из народа, рођена у селу Кучевишту у Скопској црној гори, доказала се као веран јатак многим храбрим борцима за ослобођење. Примала их је у свој скромни дом, вешто крила од очију вековног угњетача, хранила у потаји и видала љуте ране. Када је догорело до ноката, да би избегла хапшење, откопала је пушку сакривену у штали и отишла у шуму да се придружи борцима за слободу.

Успела је да се пробије кроз шикару и да приђе рањеном војводи. Нашла га је живог у локви крви и неприметно повукла у шипражје а затим подигла на рамена и брзо измакла испред турске потере.

Мучно али упорно Мара је одвукла рањеног војводу, до србског села. Код своје куће очистила му је и превила тешке ране. Пошто то није било довољно за опоравак, морала је да га одведе лекару. Сутрадан га облачи у женске хаљине и као своју кћер вози га кроз град запрежним колима доктору Михаилу Шушкаловићу, за кога је знала да је наклоњен србским ратницима за слободу.

Након указане лекарске помоћи војвода остаје сакривен у селу. Тек након четрдесет дана, још увек у завојима, на запрепашћење свих, Петко се појављује у Врањској бањи и то баш у цркви када свештеник пред мноштвом света служи парастос њему и његовим страдалим друговима. Свештенку испада кандило из руку а народ остаје без даха гледајући у војводу као у чудо.

Године 1907. Петко постаје војвода чете у Скопској Црној Гори, где ће представљати везу и курирску чету два Горска штаба. Младотурску револуцију из 1908. је извела турска војска. Прогласили су равноправност свих вера. Након Младотурске револуције, четници су предали оружје у Скопљу и потписали мир. Међутим, младотурски прави циљ је био да наметну турски језик и један национални осећај свим народима у држави. Тиме су против себе окренули све хришћанске народе и нетурске муслимане, као и представнике бивше власти. Петко је 1910. поново отпочео четовање, будући да су младотурци наставили са праксом притискања хришћана. Погинуо је пролећа 1912. у селу Страцину као жртва атентата пробугарског сељака. Тражио је да буде сахрањен у Србији, на граници, како би могао да посматра чете при пролазу. Сахрањен је у Манастиру Свети Пантелејмон, у селу Лепчинцу.