Neke zemlje su, međutim, da podsetimo, ite kako znale da iskoriste priliku koja im se ukazala posle uvođenja sankcija tadašnjoj SR Jugoslaviji 1992. godine. Kako kaže naš sagovornik koji je u to vreme bio u državnom vrhu, mnoge države su kršile sankcije prema SRJ, to je bila javna tajna, ali Evropska unija je pred tom činjenicom zatvarala oči, nikada nije nikoga, bar ne zvanično, opomenula niti je ikome pretila zbog toga.
„Brisel je znao kako se i šta radi, ali su žmurili i u neku ruku i omogućili državama u regionu da se obogate. Tako je, recimo, Makedonija za svako prebacivanje robe za Srbiju preko njene teritorije uzimala procenat, to jest ugrađivala se u cenu, što je dizalo cenu tih proizvoda na srpskom tržištu. Zahvaljujući tome što su SR Jugoslaviji uvedene sankcije na avio-letove, Budimpešta je postala glavna avio-luka i Mađari su podigli aerodrom novcem koji su dobili zbog velikog priliva putnika”, priča naš sagovornik.
On se, takođe, priseća kako je u Mađarskoj, na granici prema Srbiji, cvetao posao sa benzinskim pumpama jer je u Srbiji bila nestašica naftnih derivata. Snabdevanje u mađarskim prodavnicama zbog nestašice hrane u Srbiji bilo je uobičajeno, a mađarski carinici naravno nisu bili rigorozni prema komšijama koje su ostavljale novac u njihovim radnjama. Gorivo se u Srbiju švercovalo i iz Bugarske, dok je Crna Gora, koja je takođe bila pod sankcijama kao deo SRJ, ipak uspevala da nabavlja cigarete i preprodaje ih srpskim nakupcima.
Međutim, ne samo da se nije poštovao embargo na uvoz hrane i goriva već čak ni na uvoz oružja. Zbog takvog gledanja kroz prste Hrvatska je, kako su pisali neki strani mediji, uspela da razvije moćnu armiju, što je pokazala u napadu na Srpsku Krajinu 1995. godine.
Bivši diplomata Dušan Lazić kaže da je činjenica da su neki susedi profitirali, ali ocenjuje da smo i mi profitirali od takvog gledanja kroz prste jer smo dobili, i pored sankcija, mogućnost da nešto izvezemo i uvezemo, da putujemo…
Информация по комментариям в разработке