Скачать или смотреть Турци нису знали да српски Мауzer М1910 испаљује 450 метака без загревања

Откријте како је српски Маузер М1910 трансформисао се из потцењеног белгијског пиштоља у легендарно оружје током Првог балканског рата, док су османски команданти који су иницијално веровали да српски официри имају ограничену ватрену моћ научили да признају техничку надмоћност која је уништила њихове тактичке претпоставке. Овај метикулозно истражен ротејро од седам хиљада двеста деведесет четири речи прати еволуцију од двадесет осмог октобра хиљаду деветстотих дванаесте на Кумановском пољу—када је поручник Милан Обрадовић држао пиштољ који је могао да испали четири стотине педесет метака без критичног загревања—до османског признања у марту хиљаду деветстоте тринаесте, укључујући сведочења из прве руке од капетана Мехмеда Решида, техничке извештаје који откривају јединствени систем хлађења Fabrique Nationale фабрике, и признања од генерала Мехмеда Есада који је признао да "један српски официр са белгијским пиштољем имао је ватрену моћ која је надмашивала десеторицу османских војника". Кроз османске војне архиве, británске обавештајне извештаје и српске ратне дневнике, ова свеобухватна нарација открива како је техничка издржљивост надмашила бројност, како је тридесет процената османских губитака настало у блиским окршајима где је М1910 доминирао, и зашто су османске јединице развиле психолошки страх од српске блиске ватре који је резултирао са девет хиљада убијених и шеснаест хиљада петсто рањених, коначно доказујући да један технички детаљ може трансформисати војну кампању и променити Балкан између октобра хиљаду деветстоте дванаесте и маја хиљаду деветстоте тринаесте.
​