Село Нова Топола се налази на прелепим брежуљцима на граници општина Лебане и Бојник и захвата 880 хектара. По попису из 2011. године имало је 105 становника а сада је стално настањено 65-70 мештана . У селу је 110 кућа од тога је отворено 30-35 домова и то у кругу од око 14 км. Најмлађи становник има више од 50 година а у кући најчешће живи једно, двоје или троје старих. Примећује се пад броја становника али и просечна старост је све већа. У село се вратило неколико пензионерских породица. Многи власници имања живе у Лебану али два-три пута недељно долазе и обрађују своја умања.
У селу је постојала Основна школа али већ 15 година нема ђака а продавница не ради већ 30 година. Овде нема амбуланте, поште, месне заједнице. Кроз ово село аутобус не пролази, пут је макадамски, струје има и сигнала за мобилне телефоне и интернет али нема довољно воде.
Само у једном делу села 10-так бунара има воду преко целе године док остали бунари пресушују па лети нема воде ни за пиће, мештани се и сами сналазе а општина им шаље цистерне са водом за пиће. Домаћини који то себи могу да приуште буше артерске бунаре и тако обезбеђују воду за своје домаћинство.
Овде се углавном баве пољопривредом, воћарством и житарицама, оним што не захтева заливање. Има доста пчелињака а у време багремове паше долазе и пчелари који селе своје кошнице. Површине под воћем су велике, воћњаци лепо обрађени а преовлађују шљива, вишња и јабука.
Само село је разбијеног типа, куће су груписане по махалама, по 2-3 окружене великом окућницом. Село је насељено пре око 100 година, углавном Србима из Црне Горе и Херцеговцима и звало се Пањевац. Мештани причају када су се њихови стари досељавали краљ им је давао земљу 4ха по мушкој глави. Кућу су подизали обично где би нашли воду на свом поседу. Прва се доселила породица Поповић 1900 године из Црне Горе, потом Вучковићи 1906. а касније су стизале породице из Херцеговине. Село се прво звало Пањевац.
У Новој Тополи школа не ради али одавде је после II Светског рата потекло чак 14 доктора наука, лекара, инжињера, официра.Своје село и своје родитеље нису заборавили и често су долазили. Село је имало највише становника после II Светског рата и то 432 а школа је имала два одељења, око 130 ђака и радила у две смене. Тренутно најстарији становници су Десанка Пешић, 1933.годиште, и Бранко Церовић,1936. годиште а најмлађи становници су прославили свој 50. рођендан.У селу нема цркве али су мештани пре 8-9 година поставили крст у школском дворишту. Крст је посвећен Василију Острошком и крај њега се окупљају сваког 12.Маја. Ту се налази и столетна крушка-запис. Волели би да направе малу цркву, тек толику да могу у њој да се окупљају не само из села већ и из расејања, практично из целог света јер дођу за овај дан у свој завичај где год сада живели.
Сада се куће обнављају и праве викендице, све је више викендаша. У ово село власници имања долазе да обраде своје воћњаке и проведу викенд и одмор. Село Нова Топола је почело да живи један други живот, оживи викендом и током лета. Долазе пензионери, враћају се на своја огњишта, долазе и млађи на викенде и одморе или да раде на својим имањима и да уживају у прелепој природи и миру. Већ дуго чекају на асфалтирање пута који би повезао пут Лебане-Бојник, преко Нове Тополе до Бошњаца.
Посетили смо Вучковић Драгана, председника Месне Заједнице, и питали како се некад живело, у младости садашњих становника. Представио нам је један летњи радни дан. У време бербе дувана бака би их будила пре зоре да наберу листове за низањеа онда би истерали стоку на пашу. Кад врате стоку са испаше журно су низали дуван да заврше посао до ручка а онда поново истерају стоку на пашу. Време за дружење је било кад прође сезона пољопривредних радова и тад су се увече окупљали у центру села где су биле сеоска задруга, продавница и школа. Окупило би се 200-300 мештана Нове Тополе и околних селе. Пуштали би плоче са грамофона, певало се и играло, дружило забављало и удварало. Зими су организоване седнице по кућама и ту би се дружило, "циквало",играле карте, "прстен по шољу", "башамбар" и друге игре и то на светлости лампе на гас јер овде је струја стигла 70-тих година.
Сада се масовно окупе једном у години , 12.Маја за сеоску славу, крај крста посвећеног Св.Василију Острошком у школском дворишту и тад дође и по 300-400 расељених по целом свету а пореклом из Нове Тополе.
Нова Топола сада нема много становника, настањена је свака 3 кућа и исто толико је викендаша . Углавном се баве воћарством, воћњаци се мере у хектарима а гаји се шљива, вишња и јабука.
Кога год да смо срели и питали шта је то лепо у Новој Тополи одговарали су "Све, чист ваздух, мир, тишина, пространство" само да је пут бољи могли би смо одавде на посао у Лесковац и Лебане. Ни воде нема довољно али кажу да су артераски бунари добро решење. Ипак целог свог живота сањају асфалт, да не оштећују кола и да своје првокласно воће не згњече на путу до хладњаче.
Информация по комментариям в разработке