Скачать или смотреть STEFAN SIMIĆ - VOLEO BIH DA ME VOLIŠ (Govori: Mile Vasiljević)

Subscribe to my channel here:
   / Канал  




VOLEO BIH DA ME VOLIŠ -

Što te više volim, sve sam manji u tvojim očima.
Što te više želim, sve te manje imam.
Što bih ti više dao, tebi sve manje treba moje davanje...

Padam srećo. Sve postaje smešno, sve postaje nevažno naspram naše priče. Tonem a ne znam šta misliš, ne znam gde si, sa kim. Tonem a tebi je tako svejedno...

Voleo bih da me voliš, usrećila bi me. Tek sa tobom sam muškarac, potpuno.
Voleo bih da te volim, usrećio bih te. Tek sa mnom bi bila žena, potpuna.

Voleo bih da se volimo, niko nam onda ne bi mogao ništa. Voleo bih te za desetoricu. Voleo bih te za ceo svet...

Kada smo prijatelji znam granicu, znam dokle i koliko mogu. Dajem a ne očekujem. Volim a ne tražim. Ali kada te želim za sebe, uz sebe, onda svako "ne" stvara provaliju.

Kada smo prijatelji tada smo jednaki, imam te i više nego što mi treba. Kada smo ljubavnici tada sam ništa u tvojim očima, samo smetnja koje želiš što pre da se rešiš.

Kada smo prijatelji sva vrata su mi otvorena, kada smo ljubavnici svi putevi do tebe postaju lavirint. Kada smo prijatelji mogu sa tobom sve, kada želim više gasiš u meni svaku nadu, svaku slutnju, sve nagoveštaje.

Zašto me ne pustiš da te volim?

Pustila si mnoge. Ne sećam se da si se pored nekog od njih proslavila. Svi su ti uzeli više nego što su ti dali, svi do jednog. Uvek si gubila na kraju. Tako je bilo sa onim poslednjim, sećaš se. Tako će biti i sa ovim sada. Oboje to znamo. Ti pogotovu a opet nasedaš na isti način.

Znaš da bih ti dao najviše. Voleo bih te više nego drugi. Voleo bih te lepše nego drugi. Voleo bih te kao niko drugi.

Zašto me onda nećeš? Šta te to odbija od mene, na meni? Kaži mi bar da znam?

Ne boli me što te nemam, boli me što dok smo zajedno sve deluje tako realno, kao da smo par prosto stvoren jedno za drugo. Ne boli me što te nemam, boli me što te imaju drugi.

A koliko si mi samo puta rekla da mi nisu ni do kolena a opet biraš njih.
I uvek njih, i samo njih a ne mene...

Prestaću da ti pišem, moram. Ovo ne vodi nikuda...

Ali kako da prestanem kada se rečenice same ispisuju...
Što ti više govorim ti me manje slušaš.
Što me više odbijaš moja ljubav je sve veća.
...a ja sve manji.

Voleo bih da te izvučem iz svih tih gluposti, haosa u kome živiš. Voleo bih da te zaštitim, sačuvam i ojačam. Voleo bih da ti vratim samopouzdanje, samopoštovanje, nezavisnost. Voleo bih da me voliš kao muškarca, oslobodiš, podigneš ali ti ćeš uvek, ali uvek kada te poželim za sebe, da odeš.

Rećićeš kako preterujem, kako nisam normalan, kako nismo jedno za drugo...

Zašto bar ne probamo?
Zašto bar ne pokušamo?

Najviše boli što me ne prihvataš kao muškarca a uvek sam voleo i negovao tu ženu u tebi. Posebnu, divnu, nežnu, nestvarnu, svoju, drugačiju. Negovao sam sve one osobine u koje se sada drugi zaljubljuju. Čuvao sam ono najbolje u tebi da bi to sada voleo i ljubio neko drugi...

Boli što mi nisi dala šansu, ni jednom, nikad a opet me držiš uz sebe i ne puštaš. Boli što si tako realna prema meni dok je sve drugo u tvom životu neizvesno i na ivici. Boli tvoja hladnokrvnost, samouverenost, sposobnost da tako lako, u trenutku, zatvoriš sve puteve do sebe i kažeš da ne osećaš ništa.

Boli što nikada nisi ušla kao žena u moj svet i na strast uzvratila strašću...

Znaš da već godinama za mene ne postoji druga devojka. Ne mogu ni sa jednom od njih. Mogu možda da spavam ali ne mogu i da se budim pored njih. Ne osećam ih, ne verujem im a ti si za to vreme promenila četvoricu. Promenićeš desetoricu.

Promenićeš ceo svet a mene, zna se, nećeš ni da pogledaš...

Boli što uvek kada ti se otvorim i kažem da te volim, počinjem da padam u tvojim očima, padam a ti kao da se ni ne trudiš da me razumeš, da mi daš šansu, negoveštaj.

Boli što te nikada nisam imao, što mi nisi dopustila da te volim kao ženu, što ćeš i ovaj rođendan da provedeš sa drugim. I ovaj, i sledeći, i sve one trenutke koji su ti bitni...

Dosadilo mi je da budem večito drugi čovek u tvom životu. Kažem čovek a ne muškarac.

Zaslužio sam više. U stvari, zaslužili smo više. Mnogo više nego što imamo.

Ne bih voleo i ono poslednje što mi prostaje da mi uskratiš.

Nadu...

Nemoj samo nju da mi oduzmeš.

Bez tebe nekako i mogu, navikao sam. Bez nje teško da ću moći.

Čuvaću bar nju pošto mi ti iz dana u dan sve više izmičeš...