"Bacil kuge nikada ne umire i nikada ne nestaje, može desetinama godina da spava u nameštaju i rublju, da strpljivo čeka po sobama, podrumima, sanducima, maramicama i starim hartijama, i da će, može biti, doći dan, kada će, na nesreću ljudi i njima za pouku, kuga ponovo probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u nekom srećnom gradu."
Godina je 1981. Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu se zateklo se na desetine hiljada putnika i zaposlenih na aerodromu...
Ovaj triler i horor roman prati nekoliko različitih paralelnih radnji i obrađuje i teme mnogo dublje od puke zaraze, kao što su špijunaža, izdaja, ali i jevrejsko pitanje, holokaust i višedecenijski bliskoistočni sukob na relaziji Izrael – Palestina.
Sažetak:
Tokom Hladnog rata, 80-ih godina XX veka, SSSR i Ujedinjeno kraljevstvo pokušavaju da sklope sporazum o delimičnom razoružavanju koji treba da proizvede velik odjek u svetskoj javnosti i napredak na relaciji Moskva-London. Nakon postignutih pregovora, delegacija Sovjetskog Saveza treba, uz sve počasti, biti ispraćena sa Hitroua. Pukovnici Donovan i Rasimov igraju prljavu špijunsku igru u kojoj je svaki od njih dvojice - izdajnik.
Danijel Leverkin pisac sulude mašte, upušta se u pokušaj da u stvarnom životu svojom maštom izazove nemire na aerodromu i smaknuće Sovjeta u Operaciji Dioskuri. Njegov saučesnik je ćerka norveškog ambasadora, Luis Sorensen, jevrejsko siroče i zatočenik mračne tajne svog izgubljenog porekla. Nije ni svestan da će postati ono što nikada nije cenio - hroničar događaja.
Dr Luk Komarovski po poreklu Poljak, a po zanimanju doktor, odbrojava svoje poslednje dane kao šef aerodromske klinike. Kao što je pobegao od žene i sina, pobeći će i od saradnice Tamaran, koju voli. Nekada je bio ugledni naučnik, mikrobiolog koji je sa svojim mentorom Libermanom i „jevanđelistima” (Metjuom Laverikom, Džonom (Jovanom) Hamiltonom i Koro Devero, koju su zvali Mark) radio na projektu koji je neslavno završio Libermanovim izbeglištvom. Okrutnom igrom sudbine Luk Komarovski beležiće gubitak za gubitkom, sve do smrti.
Gabrijel ne zna ko je. Niti zna šta traži na Hitrou. Njegovi snovi o Senci koja se nadvila nad čovečanstvom obistiniće se baš danas, i baš ovde. Zna da će mu u tome pomoći Su Dženkins. Ona će mu biti Arijadna, a on Tezej celog čovečanstva.
Nakon što kokpit zahteva prednost pri sletanju na Hitrou, avion Alitalije aterira na londonski aerodrom. Časna sestra Tereza prikazuje znake misteriozne bolesti. Komarovski sumnja na neku vrstu tropske bolesti, groznice ili malarije, imajući u vidu da majka Tereza dolazi iz nigerijskog manastira. Sa časnom sestrom, na Hitrou istim avionom sleće i prenosnik zaraze. Pas Šeron, prisvojeni ljubimac dečaka sa leta, a ništa drugo do prvozaražena opakim virusom koji joj je preneo divlji pas na izraelsko-palestinskoj granici. Žrtva laboratorijski sintetisanog virusa, čiji je tvorac dr Liberman, poznat i kao zloglasni dr Štadler, pionir bio-inženjeringa i masovni ubica Aušvica.
Kako se virus nezadrživo širi, više od četvrt miliona ljudi na Hitrou će potpuno podivljati. Neki od besnila, neki od sopstvenih demona. Preživelih neće biti.
U večnoj borbi između dobra i zla, duboko u kanalizacionim odvodima Hitroua, kada ceo Hitrou bude u ruševinama, a sve maske odavno razbijene o tlo, oba aktera zadovoljiće se postignutim: Šenon će pobeći, a Gabrijel preživeti.
Borislav Pekić (1930, Podgorica – 1992, London) jedan je od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka. Školovao se u Beogradu, a od 1971. do smrti živeo je i radio u Londonu. Pre nego što se pojavio na srpskoj književnoj sceni sa delom Vreme čuda (1965), pet godina je izdržavao kaznu zatvora u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ-a. Posle pomilovanja studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu a zatim je bio dramaturg i filmski scenarista (1958-1964). Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine osnovali Demokratsku stranku. Godine 1991. bio je kandidat Demokratske stranke za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica ali ga je pobedio kandidat Srpske Radikalne Stranke Vojislav Šešelj.
Dela: Vreme čuda, Hodočašće Arsenija Njegovana, U Edenu na Istoku, Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, sedmotomni roman Zlatno runo, Besnilo, Atlantida, 1999, Godine koje su pojeli skakavci, Novi Jerusalim, Sentimentalna povest britanskog carstva, Odmor od istorije, knige pisama: Pisma iz tuđine, Nova pisma iz tuđine i Poslednja pisma iz tuđine.
***
zvučna biblioteka
audio knjige na srpskom i hrvatskom jeziku
audio lektira
knjige za slušanje
proza XX veka
Информация по комментариям в разработке